Akvarijum

Plan detaljne regulacije multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja na području Parka prijateljstva – Ušće usvojen je 2019. godine i njime je jasno definisano da se ovaj prostor razvija kao zona javnih, kulturnih i edukativnih sadržaja, uz očuvanje zelenila i otvorenog karaktera parka. Beogradski akvarijum planiran je u skladu sa ovim dokumentom, kako po svojoj nameni, tako i po prostornim, urbanističkim i ekološkim uslovima koje plan propisuje, čime se obezbeđuje da nova izgradnja ne naruši osnovne vrednosti Parka prijateljstva.

Za prostor Park prijateljstva raspisan je urbanističko–arhitektonski konkurs sa jasnim zadatkom da se preispita odnos novih javnih sadržaja i postojećeg pejzaža. Prvonagrađeno rešenje prepoznato je po stavu da arhitektura u ovom prostoru ne treba da se vidi kao objekat, već kao stanje prostora, oblikovano samim pejzažom. 

Park Ušće ima vrednost upravo zato što je otvoren, kontinuiran i čitljiv kao velika zelena celina u snažnom urbanom okruženju. Sa usvojenim arhitektonskim rešenjem omogućeno je očuvanje neprekidne vizure “zelenog tepiha” od Brankovog mosta do Hotela Jugoslavija. Ideja je da se arhitektura ne nameće, već integriše u prirodu.

Neće biti seče drveća, već isključivo presađjivanja. Biće presađeno 28 zrelih stabala. To će biti učinjeno posebnom nemačkom mašinom Optimal 2500, namenjenoj za veća stabla, čiji je uspeh presađivanja 95 procenata. Na parceli gde će se nalaziti Akvarijum biće zasađeno 105 novih, zrelih stabala drveća. Ispod njih će se nalaziti sistem za navodnjavanje koji će omogućiti njihovo trajanje, jer je teren na Ušću takav da zasadi ne uspevaju ako nemaju navodnjavanje. Krov akvarijuma biće novi deo parka Ušće i mesto susreta gde će se nalaziti urbani mobilijari i staze za šetnju.

Beogradski akvarijum biće sastavni deo javnog prostora Ušće. Arhitektonsko rešenje omogućava da se Akvarijum koristi i doživljava kao produžetak parka – sa krovnom baštom koja ostaje javno dostupna, pešačkim zonama i sadržajima namenjenim svim posetiocima, bez obzira na to da li ulaze u sam objekat.

Na taj način Akvarijum funkcioniše istovremeno kao edukativna institucija i kao otvoren gradski prostor, doprinoseći svakodnevnom životu parka, a ne zatvarajući ga ili ograničavajući njegovu dostupnost građanima.

Lokacija Akvarijuma je promenjena u odnosu na prvobitno rešenje kako bi se maksimalno zaštitilo postojeće zelenilo na lokaciji u Parku Ušće. Nakon detaljnih analiza i stručnih mišljenja, doneta je odluka da se ceo objekat izmesti u odnosu na prvobitno planiranu poziciju.

Ova izmena omogućila je da se izbegnu zahvati u zonama sa većim brojem zdravih stabala, čime je očuvan postojeći zeleni fond u najvećoj mogućoj meri. Projekat je svesno prilagođen terenu, a ne obrnuto – sa jasnom namerom da se priroda sačuva, a ne naruši.

Beogradski akvarijum je projektovan sa posebnim fokusom na energetsku efikasnost i održivost. Zeleni krov u obliku kupolastog nasipa zemlje prirodno izoluje objekat – leti smanjuje zagrevanje prostora apsorbovanjem sunčeve toplote, dok zimi pomaže u zadržavanju toplote. Vegetacija na krovu dodatno apsorbuje CO₂, poboljšava biodiverzitet i pruža mogućnost istraživanja ekoloških sistema.

Pored toga, fontane na urbanim trgovima doprinose hlađenju okoline isparavanjem vode, povećavaju vlažnost vazduha i smanjuju zagađivače, dok pametni sistemi za upravljanje energijom optimizuju potrošnju i smanjuju troškove, čineći objekat ekološki održivim i udobnim za posetioce.

Ukupna površina Akvarijuma iznosi 7.030 m² bruto izgrađenog prostora. Objekat je projektovan na parceli površine 15.400 m², dok je bruto površina prizemlja 1.754 m², a planirana visina objekta je 10 metara na najvišoj tački. Ovi kapaciteti omogućavaju smeštaj različitih tematskih celina, akvarijumskih bazena, edukativnih sadržaja i pratećih prostora namenjenih posetiocima.

Da, držanje vodenih organizama u savremenim akvarijumima može biti humano kada se zasniva na jasno definisanim stručnim i etičkim standardima. To znači stalni nadzor kvaliteta vode, veterinarsku brigu, prostor prilagođen prirodnom ponašanju i mogućnost da se riba povuče od pogleda. Savremeni akvarijumi ne uzimaju ribe iz prirode bez opravdanog razloga, već se oslanjaju na kontrolisani uzgoj i programe rehabilitacije. 

Beogradski akvarijum je koncipiran u skladu sa ovim savremenim praksama, kao mesto brige i poštovanja prema živom svetu, prostor u kojem će ribe imati sigurno i pažljivo uređeno okruženje nalik prirodnom. Ideja projekta nije izlaganje radi atrakcije, već stvaranje privremenog staništa i prostora za zbrinjavanje u kojem su dobrobit životinja i stručna nega na prvom mestu. Razvoj akvarijuma prati se u saradnji sa veterinarima, ihtiolozima i univerzitetskim institucijama, kako bi svaki korak bio zasnovan na znanju, etici i odgovornosti prema prirodi i zajednici.

Beogradski akvarijum i nova zgrada Prirodnjačkog muzeja zajedno će zauzimati 19.000 m². Ukupna površina Parka Ušće iznosi 100 hektara, odnosno 1.000.000 m², što znači da će ove dve zgrade zauzimati 1,9% ukupne parkovske površine. Više od 98% prostora parka ostaće očuvano kao otvorena zelena površina.